Trenutna predviđanja po kojima će do delimičnog oporavka doći u drugoj polovini 2009. nisu realistična. Ne verujem da će oporavak da nastupi pre 2012. Slična situacija je bila i u periodu između Ruzveltove inauguracije, marta 1933, i početka Drugog svetskog rata.

Jedni savetuju da, dok traje kriza, ne treba počinjati nikakav posao, a drugi da se, ako postoje ikakve šanse, biznis započne odmah. Lideri i top menadžeri najmoćnijih svetskih kompanija polako izlaze iz stanja prvobitnog šoka i počinju vrlo ozbiljno da razmišljaju o raznim razvojnim strategijama.

Evro će biti izvor velikih problema umesto da bude koristan. Evro je slučaj bez presedana. Do sada je bilo unija zasnovanih na pokriću u srebru ili zlatu, ali ne i na dekretom propisanom novcu, koji teži inflaciji, a koji izdaju politički nezavisne države.

Obične građane Amerike spoljna politika interesuje samo ukoliko se tiče njihovog životnog standarda. Moraće neko da im objasni da je prošlo vreme kad je dolar poduprt oružjem umesto zlatom bio sredstvo kojim su iz svih regiona sveta dovlačili sirovine kojima su gradili svoje snove.

Veliki broj građana Srbije uopšte nema svest o tome da je sadašnje stanje nerealno dobro i da u narednih dvadesetak godina boljeg neće ni biti. Naravno, ovo danas je loše, ali je mnogo bolje od druge polovine ove godine i neuporedivo bolje od sledeće i narednih godina.

Recept stimulisanja potrošnje koja se sprovodi na zapadu ne može biti rešenje i za jednu lipsalu privredu kakva je naša. Naročito ne veštačko kreditno stimulisanje potrošnje, bez stimulisanja domaće proizvodnje, jer se tako samo povećava naš trgovinski deficit i dug stranim banakama.

Poput Srbije, najveći broj tranzicionih zemalja dobar deo kredita je proćerdao, ostao sa ranjivom ekonomijom i sa ogromnim teretom dugova raspoređenih na privredu, građane i budžete. U krizi koja traje, dugovi će dodatno porasti.

Veća verovatnoća je da će tok kapitala promeniti smer i krenuti izvan Srbije, a to će stvoriti još veći pritisak na depresijaciju dinara kroz povećanje tražnje za devizama. Postoji mogućnost pojave valutne krize, a onda se celokupni ekonomski sistem raspada.

Vlada trenutno panično razmišlja kako da popuni zjapeći bezdan deficita, i u tu svrhu je od svojih partnera iz Evropske komisije i MMF-a obezbedila veću količinu novca.Teško je predvideti da li će dobijeni novac biti dovoljan za pokrivanje ogromnog manjka u državnoj kasi.